Intervju sa Marijom Nikolić,
menadžerkom kontrole kvaliteta

„Raznolikost u timovima omogućava bolji balans različitih energija, mišljenja i stavova.“

Marija, recite nam nešto o sebi i Vašoj karijeri u cementari. Kada ste počeli sa radom i na kojim pozicijama ste radili.
U fabrici cementa sam počela da radim oktobra 2010. godine na poziciji Supervizora za analitičku i fizičko-mehaničku laboratoriju. Inače, po struci sam diplomirani hemičar, diplomirala sam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, a prvo radno iskustvo sam stekla u jednoj kompaniji u Nišu, koja se bavi preradom aluminijuma.
Nakon četiri godine rada u toj kompaniji, ukazala mi se prilika da naučim novu tehnologiju i da promenim radno i životno okruženje, pa krećem sa radom u fabrici cementa u Popovcu. Nakon tri godine rada na poziciji supervizora, preuzela sam poziciju Menadžera kontrole kvaliteta, na kojoj i danas radim.

Cementna industrija važi za mušku industriju. Kako ste se Vi prilagodili tom poslovnom okruženju? Da li je to probijanje u muškom svetu bilo teško za Vas?
Mislim da sam se dobro uklopila, bez obzira što je ovo pretežno muška industrija. Volim svoj posao i trudim se da mi svaki dan na poslu bude drugačiji i da mi donese nešto novo. Ne razmišljam puno da li je sa druge strane kolega ili koleginica, trudim se da prema svakom imam podjednak tretman.
Svakako da probijanje u muškom svetu nije lako ni za jednu ženu, ali jako je važno kako se postavite na samom početku. Kasnije do izražaja dolaze neke druge stvari, način na koji komunicirate, kako se odnosite prema kolegama, da li ima međusobnog poštovanja i uvažavanja mišljenja.

Radite u sektoru koji čine samo koleginice. Možete li nam uporediti rad sa ženama i rad sa muškarcima? Sa kime Vi lično bolje sarađujete i da li uspešna saradnja uopšte zavisi od pola?
U svojoj karijeri sam imala tu privilegiju da radim i sa kolegama i sa koleginicama. Mogu da kažem da je rad sa ženama izazovniji, jer su žene sistematičnije, potrebno je više truda uložiti da bi se nešto odlučilo, definisalo, uvek treba imati više argumenata i sl. Dok je sa muškarcima način rada potpuno drugačiji, oni su brži, praktičniji i nema puno analiza…
Lično mislim da je odlično da u timu bude i muškaraca i žena, jer na taj način produktivnost tima a i same kompanije je znatno bolja. Raznolikost u timovima omogućava bolji balans različitih energija, mišljenja i stavova.

Često se u zadnje vreme u multinacionalnim kompanijama čuju termini različitost i inkluzija. Šta ovi termini za Vas znače? Kako ih definišete? Kojom jednom rečju biste opisali Diverzitet (različitost), a kojom Inkluziju?
Kao što sam već i napomenula, različitost je jako važna jer nam donosi novine u ponašanju, odlučivanju, načinu rada itd. – od kojih svaki pojedinac može da dobije nešto novo, ali ne samo pojedinac, već i društvo u celini. Ukoliko smo dovoljno spremni da prihvatimo različitosti koje nam okruženje nudi, mi rastemo u svakom pogledu, kao ličnosti, kao profesionalci, kao kolege, a sa nama rastu i naše kompanije. Za mene lično, različitost i inkluzija su veoma važni jer radim sa različitim timovima i veoma mi je važno da budem svesna tih različitosti, da nemam predrasuda prema njima i dovoljno širine da te različitosti prihvatim sa razumevanjem.

Generalno da li mislite da se žensko mišljenje podjednako jako čuje kao i muško?
Generalno, ako posmatramo društvo u celini, mislim da se žensko mišljenje još uvek ne čuje podjednako jako kao muško, da tu još uvek ima prostora da se neke stvari promene. Međutim, moram da dodam da se zadnjih godina situacija značajno promenila u korist žena, sve više žena imamo na rukovodećim pozicijama, sve više žena učestvuje u odlučivanju, i sve više se čuje i njihovo mišljenje. Mislim da je ovo jako važno i da društvo u celini može imati puno koristi, ako bude voljno da čuje različita mišljenja, a da ne bude važno da li su došla od muškarca ili žene.

Na koji način žene mogu ohrabriti jedna drugu u borbi za podjednaka prava i mogućnosti u poslu?
Žene su odlični timski igrači i ukoliko ima dovoljno volje, razumevanja i prihvatanja različitih mišljenja, granica nema.

Šta biste poručili mladim devojkama koje tek treba da upišu fakultete i počinju da grade svoje karijere?
Poručila bih im da budu uporne i istrajne i da veruju u sebe i svoje snove. Da jasno definišu svoje ciljeve i da vredno rade na njihovom ostvarenju, jer samo vrednim radom se postiže uspeh. Da budu spremne da rade u različitim timovima i da prihvataju različita mišljenja bez predrasuda, jer nam različitost i donosi novine, uči nas da budemo bolji ljudi i bolje kolege.