Intervju sa Radojkom Avramović,
IT menadžerkom

„Nije lako biti žena u teškoj industriji, kao što su cementna i betonska industrija, ali je ujedno i veoma lepo“.

Radojka, recite nam nešto o sebi i Vašem karijernom putu u cementari. Kada ste počeli sa radom i koliko dugo radite na trenutnoj poziciji IT menadžerke?
Kao inženjer informatike u cementari radim više od 2 decenije, i sećam se, u početku u tadašnjoj Fabrici cementa „Novi Popovac“ nije bilo baš lako – radila sam na poziciji programera kao volonter tri meseca (free of charge) i jedini uslov da dobijem radno mesto posle tog perioda bio je da korisnici budu zadovoljni mojim programom.
Za mene je u tom trenutku bio veliki izazov raditi u multinacionalnom okruženju na radnom mestu Administratora baza podataka.
Trenutno sam na poziciji Rukovodioca informatičkog servisa tj IT menadžerke. I danas kao i ranije na poslu mi je imperativ i najveći cilj postići maksimalno zadovoljstvo krajnjeg korisnika. Zadatak ne samo moj nego celog IT odeljenja je da potpuno garantuje bezbednost, dostupnost, poverljivost, integritet i autentičnost kako podataka u kompaniji tako i svih IT usluga. Uspeh se postiže generalno dobrom timskom organizacijom, otvorenom komunikacijom sa kolegama i prioritetnom pristupanju rešavanju problema. Mogu reći da je danas više nego ikada naš posao veoma dinamičan, interesantan, inovativan i podjednako privlačan kako za kolege tako i za mlade koleginice.

Dakle, može se reći da ste većinu svoje karijere proveli u muškom okruženju jer se IT uglavnom smatra „muškim“ zanimanjem. Kako to izgleda, biti u manjini uvek? Da li je to za Vas bio izazov ili ste se smatrali nejednakom učesnicom svih sastanaka, projekata i slično?
Pa ne bih se sasvim složila. Još u Matematičkoj gimnaziji, na smeru programera nas je bilo pola – pola, po broju dečaka i devojčica, ali možda se sada nešto promenilo. U Titovoj Jugoslaviji svi smo bili jednako vrednovani, nije se potencirala različitost pola, nacije, starosne dobi … Kako tada tako i kasnije na studijama. Sada, na IT konferencijama takođe mogu videti i puno ženskog sveta podjednako svi uključeni u diskusije, nema forsiranja, itd.
Međutim, kad se osvrnemo na zaposlene u cementnoj i betonskoj industriji, tačno je, malo je uopšte osoba ženskog pola pa samim tim i IT-u, svi zajedno trebamo raditi na tome da nekako pridobijemo u budućnosti više koleginica.
Što se tiče generalno posla sa kolegama, to je individualna stvar. Efikasnost se postiže dogovorom i podelom posla, bilo kod kuće ili u fabrici, a ne zavođenjem neke diktature.
Napomenula bih da sam i u kući u manjini, ne samo što sam supruga već i majka dva odrasla sina te je međusobno razumevanje i poštovanje od velikog značaja. Ako se i desi neki propust, dovoljno je obrazložiti situaciju i nikoga ne kritikovati pojedinačno – direktno. Treba se truditi da ostanemo smireni i u stresnim situacijama, zar ne?

Da li vam deluje da se u poslednje vreme menja proporcionalno odnos muškaraca i žena u IT industriji? Da li se devojke češće opredeljuju za „tradicionalno muška“ zanimanja kao što je IT?
„Tradicionalno muška“ zanimanja mislim da već sada izumiru, sve više žena možemo videti kao vozače tramvaja u Beogradu, imamo i žene rudare, građevinske inženjere, što ne bi bilo i IT inženjera?
Drago mi je da je naša kompanija – Fabrika cementa Moravacem, prepoznala i podržala ovu akciju kao jednu od značajnih ideja za podsticajem mladih za daljim usavršavanjem, obrazovanjem i uključivanjem u IT svet. Sada kad se ljudi većinom opredeljuju da rade remote (od kuće), kad smo zamenili kancelarije za automobile ili radnu sobu, IT specijalisti su sve više potrebni da menadžerišu procese i da budu na usluzi 24/7. Podjednako dobri IT specijalisti mogu biti i devojke i mladići, ali za rad u IT-u treba se imati želja i volja za neprekidnim učenjem, konstantno treba tražiti bolje i učinkovitije modele aplikacija radi uštede svog i tuđeg vremena. Zato devojke, dobro-došle u IT industriju.

Često se u zadnje vreme u multinacionalnim kompanijama čuju termini različitost i inkluzija. Šta ovi termini za Vas znače? Kako ih definišete?
Različitost bi trebalo da znači raznolikost svih nas zaposlenih u pogledu predlaganja poslovnih inicijativa, sprovođenja određenih aktivnosti, umeća vođenja timova, predstavljanja kreativnih i inovativnih strategijskih planova. A inkluzija mislim da predstavlja odobravanje i prihvatanje tih raznolikosti. Prihvatanje različitog mišljenja pa i različitih kolega u multinacionalnoj kompaniji kao što je CRH se postiže iskrenom komunikacijom i radom na međusobnom razumevanju i poverenju.

Kako je to biti žena u cementnoj industriji? Da li mislite da se žensko mišljenje podjednako jako čuje kao i muško?
Kako sam rekla na početku, nije baš lako biti žena u teškoj industriji, kao što je cementna i RMX industrija, ali je ujedno i lepo, jer iz godine u godinu postižemo sve bolje rezultate. Dodala bih da je moje mišljenje u IT-u je jednako vredno i poštovano kako u Srbiji tako i šire u korporaciji, iako sam često bila na gotovo svim projektima i u svim timovima jedina žena. Nikada nije bilo nikakvog forsiranja od strane kolega kad su se donosile strategijske odluke od velikog značaja za ubuduće.

Na koji način žene mogu ohrabriti jedna drugu u borbi za podjednaka prava i mogućnosti u poslu?
Za sve mlade koleginice samo bih dala savet da imaju svoj čvrsti stav i svoje mišljenje kako bi dale doprinos napretku celokupnog poslovnog sveta u smislu otvorenosti, komunikacije i podržavanja različitosti.
Trebalo bi da svi znamo da je izraz „muški i ženski poslovi“ od uvek tabu tema, zajednički bi trebali da se potrudimo da i kod kuće vrednujemo podelu posla, jer drugačije ne uspevamo dati maksimum ni na poslu, ni kod kuće. Svima nama podjednako predstavlja problem upravljanje vremenom – stalno otimamo vreme od porodice za posao i obrnuto. Dogovorom i jednakim pravima i obavezama lakše dolazimo do uspeha i većih rezultata.

Šta biste poručili mladim devojkama koje tek treba da upišu fakultete i počinju da grade svoje karijere?
Zbog toga što radimo sve više na jednakosti prava i obaveza žena i muškaraca u društvu, zaista sam optimista i mislim da će izraz „muški i ženski poslovi“ vrlo brzo biti prevaziđeni te nema bojazni da devojke upišu rudarstvo, građevinu, elektrotehniku, mašinstvo, IT… Drago mi je ako naša kompanija ovim projektom i ovom idejom može postići značajne promene i pospešiti mlade da postanu uspešni inženjeri sa potencijalnom mogućnošću i zaposlenja kod nas. Nikad se ne zna!