Intervju sa Srđanom Rašković,
menadžerkom finansijske kontole

„Birajte radno okruženje u kojem će podela na polove biti važna jedino kada neko treba da vam pridrži vrata“.

Srđana, recite nam nešto o sebi i Vašem karijernom putu u cementari. Kada ste počeli sa radom i na kojim sve pozicijama ste radili?
Ljubav prema ekonomiji i finansijama i želja da se bavim revizijom usmerile su me da upišem Ekonomski fakultet. Na tom putu razvoja, moja priča sa cementarom započela je stipendijom, a kasnije, za vreme master studija, pozvana sam na Talent Pool program koji mi donosi prvo zaposlenje 2014. godine i vraća me u rodni grad. Svoju karijeru započinjem kao referent u sektoru nabavke, a dalje je nadograđujem u sektoru finansijske kontrole – prvo kao finansijski kontrolor a kasnije i na poziciji menadžera sektora na kojoj se i danas nalazim.

Dakle, karijeru ste započeli u muškom okruženju. Kako je sve to izgledalo za Vas, kao početnicu, mladu devojku u „muškom“ svetu, koja tek treba da se dokazuje i uspinje na profesionalnoj lestvici?
Sektor nabavke je u tadašnjoj postavci bio u potpunosti “muški” sektor i to jeste bilo malo neobično za mene, ali kolege su se prema meni ponašale zaštitnički i otvorenog srca. Nesebično su delili znanja, a mislim da sam im ja, sa druge strane, donela neku novu, drugačiju energiju. Nosim lepe uspomene iz sektora nabavke, upoznala sam ljude i procese u kompaniji i oslobodila se u komunikaciji sa ostalim sektorima što mi je postavilo dobar temelj za dalji razvoj.

Šta Vam je najviše palo teško prilikom perioda prilagođavanja na novo poslovno okruženje?
Isključivo muška ekipa u kancelariji obično ima neki specifičan način komunikacije, pa mi je u početku bilo izazovno da se naviknem i uklopim. Sa druge strane, pojačanje tima sa jednom mladom devojkom je i za njih sigurno bila velika promena, pa su i oni morali da se prilagode. Danas kada se osvrnem na taj period mislim da je svima bilo malo drugačije, ali da je donelo boljitak i sektoru i svima nama pojedinačno, jer smo zaista funkcionisali kao dobar tim.

Poslednjih šest godina radite u finansijama, okruženi uglavnom koleginicama. Možete li nam uporediti rad sa ženama i rad sa muškarcima? Sa kime vi lično bolje sarađujete i da li uspešna saradnja uopšte zavisi od pola?
Jako interesantan obrt u mojoj karijeri se upravo dešava u momentu kada iz sektora nabavke prelazim u sektor finansija, koji je tipično „ženski“ sektor – mada imamo par kolega koji su, što bi se reklo, blaženi među ženama😊. Iz ličnog iskustva, muškarci su praktičniji, žene sistematičnije, muškarci najčešće kreću od šire slike, a žene su detaljnije. Baš iz tog razloga bi svaka organizacija i pojedinac trebalo da osveste koncept različitosti u svojim timovima i iskoriste pun potencijal palete različitih ideja, mišljenja i iskustava.

Često se u zadnje vreme u multinacionalnim kompanijama čuju termini različitost i inkluzija. Šta ovi termini za Vas znače? Kako ih definišete?
Ja različitost vidim kao jedinstven, specijalno dizajniran paket karakteristika koji svako od nas dobije po rođenju i nadograđuje ga kroz život, a usput i ugrađuje u okruženje: društvo, porodicu, kompaniju… Inkluzija mi je u tom smislu sposobnost prihvatanja činjenice da je svet satkan od različitosti i da je upravo to njegova prednost. Ako bismo to preneli na korporativni svet, zaista čvrsto verujem da su najuspešnije one kompanije koje imaju različitu strukturu timova.

Kako je to biti žena u muškoj industriji? Da li mislite da se žensko mišljenje podjednako jako čuje kao i muško?
U okruženju u kojem radim, ja kao žena ne osećam nikakav pritisak i mislim da je kod nas u kompaniji podela na polove potpuno irelevantna kada je u pitanju izražavanje mišljenja, donošenje odluka, napredovanje i razvoj. Iako je tema ravnopravnosti žena začeta odavno, u korporativnom svetu mislim da još uvek nije dobila mesto koje joj pripada, pa mi je drago sto multinacionalne kompanije sve više prepoznaju njen značaj.

Na koji način žene mogu ohrabriti jedna drugu u borbi za podjednaka prava i mogućnosti u poslu?
Uzimajući u obzir položaj žena u današnjem korporativnom svetu, mislim da bi trebalo jedna drugoj da budemo „vetar u leđa“ – otvorenije pre svega u prihvatanju ali u i deljenju pozitivnih i negativnih iskustava, upravo zato što jedna drugu možemo bolje da razumemo. Razumevanje i empatija naročito treba da dođu do izražaja u nekim tipično „ženskim“ životnim situacijama i okolnostima kao što je npr. podrška koleginici koja se vratila sa porodiljskog odsustva.

Šta biste poručili mladim devojkama koje tek treba da upišu fakultete i počinju da grade svoje karijere?
Radite na sebi svakog dana, ali ne zaboravite – zdrav balans između učenja (a kasnije posla) i vremena za sebe je ključ dugoročnog uspeha i ličnog zadovoljstva sobom. I najvažnije – birajte radno okruženje u kojem će podela na polove biti važna jedino kada neko treba da vam pridrži vrata.