Društvena odgovornost

Društvena odgovornost

Uticaj proizvodnje cementa na razvoj čovečanstva i životnu sredinu

Razvoj cementne industrije i metalurgije uz prvu industrijsku revoluciju prethodila je naglom razvoju svih aspekata ljudskog društva. Izgradnja putne i železničke infrastrukture je osnova industrijskog razvoja, a ona je nemoguća bez ogromnih količina betona odnosno cementa. Ta žeđ za cementom se nastavila do današnjih dana i beton je drugi najčešće korišćeni materijal posle vode uopšte. Uz infrastrukturu, nemoguće je zamisliti izgradnju zgrada, proizvodnih hala i mostova bez cementa i betona. Na našu žalost cement je nemoguće proizvesti bez uticaja na životnu sredinu koji se ogleda kako kroz eksploataciju prirodnih sirovina i narušavanje krajolika i uticaja na bio-diverzitet tako i kroz emisije gasova tokom proizvodnje klinkera i cementa. U procesu proizvodnje se takođe koriste i značajne količine tehničke vode.

Od gasova koji se emituju, pridaje se veliki značaj, naročito u poslednje vreme, ugljen dioksidu, kao najznačajnijem od gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i doprinose globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Ugljen dioksid je inače sastojak karbonatnih stena bez kojih je gotovo nemoguće proizvesti cement ili bar ne u tim količinama. Osim karbonata, kao izvor ugljen dioksida, ili da budem hemijski dosledan ’’ugljen IV oksida’’, tu su i neophodna goriva čijim sagorevanjem takođe nastaje i ugljen dioksid. Naime, cementna industrija je veoma zahtevna po pitanju energije kao i po pitanju sirovina potrebnih za proizvodnju cementa. Ako se uzme u obzir da je godišnja proizvodnja klinkera samo u našoj fabrici, reda veličine 650 ktona i da je za to potrebno oko milion tona sirovinskog brašna, jasno je o kolikim se količinama radi. Takođe imajući u vidu činjenicu da je za proizvodnju jedne tone klinkera potrebno 3.55 GJ toplotne energije, dolazimo do toplote koja može grejati omanji grad. Slična situacija je sa električnom energijom, a priča se i anegdota da se start motora mlina cementa FLS morao najaviti EPS-u jer je ovaj motor snage 5,16 MW najveći u fabrici i njegov start se primeti i na instrumentima EPS-a.

Bio-diverzitet

Ili biološka raznolikost, predstavlja skup biljnog i životinjskog sveta na nekom određenom području. Kao što je i navedeno, naše aktivnosti u kopovima i fabrici neminovno dovode do promena uslova života biljaka i životinja. U zoni naših aktivnosti nema endemskih vrsta a sve ostale vrste su izuzetno prilagodljive i nekima su ove promene čak i prijale i njihova brojnost se povećala. Tako na primer golubova ima u ogromnom broju jer se gnezde u halama i pošto je toplo, sezona parenja traje i zimi sto je svojevrstan fenomen. Naravno, to privlači i predatore, pa nije čudo kada vam u trećoj smeni put pretrči kuna ili lisica. Takođe, vetruške, mali sokolovi koji se hrane miševima, gušterima i krupnim insektima su zamenile stenovite litice planina, našim silosima i trenutno imamo tri gnezdeća para. Situacija u kopovima nije ništa drugačija sto dokazuju slepi miševi čija je kolonija od oko 200 para zauzela podrum drobilice i tu provodi zimu. O parku u okolini administrativne zgrade i restorana ne treba ni pričati jer sav vrvi od raznih životnih formi.

Mere koje se preduzimaju da bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu

Kao odgovorna kompanija, naša fabrika je preduzela sve neophodne mere da smanji svoj uticaj na životnu sredinu i sačuva što više prirodnih resursa za budućnost i generacije koje dolaze, imajući u vidu i činjenicu da je proizvodnja cementa jedan bitan zamajac za razvoj privrede i rast životnog standarda stanovništva. Sve naše aktivnosti i mere koje treba preduzeti su veoma precizno definisane u IPPC dozvoli, čiji smo vlasnik od 2012. godine, među prvim kompanijama u Srbiji. Jedan od bitnih uslova definisanih dozvolom (ako ne i najbitniji) je i plan monitoringa odnosno praćenja emisija i uticaja na životnu sredinu. Sva oprema u fabrici je opremljena savremenim vrećastim filterima a postoji i sistem za redukciju azotovih oksida pa su vrednosti emisija svih polutanata, daleko ispod vrednosti definisanih IPPC dozvolom.

Ako se vratimo na ugljen dioksid i mogućnosti smanjenja emisije istog, na ovom nivou tehnološkog razvoja, emisiju je moguće značajno smanjiti na nekoliko načina od kojih su najbitniji:

  • Supstitucija karbonatnih sirovina alternativnim,
  • Supstitucija tradicionalnih goriva alternativnim sa što većim sadržajem biomase
  • Smanjenje klinker faktora

Upotreba alternativnih goriva i sirovina ima višestruki pozitivan efekat, osim što se sprečava deponovanje raznih tipova otpada i zagađenje životne sredine čuvaju se prirodni resursi za budućnost a u konačnom se iz njega dobija neka dodata vrednost, bilo energetska bilo materijalna. U svakom slučaju je bolje zbrinjavati otpad u kontrolisanim uslovima i od njega dobijati energiju ili sirovine nego dozvoliti da otpad sagoreva nekontrolisano na smetlištima trujući vazduh i zemlju a podzemne vode da ne pominjemo.

Razvoj tehnologije je već omogućio da se dobijeni ugljen dioksid ’’obogati’’ odnosno prečisti i tako prečišćen skladišti, što je u ovom momentu skoro pa naučna fantastika i preterano je skupo, ali se na tome ubrzano radi i pitanje je dana kada će se doći do prihvatljivog rešenja.

Naša kompanija je u zadnjih 15-ak godina uložila desetine miliona evra u zaštitu životne sredine i tako planira i da nastavi a CRH se na globalnom nivou obavezao da do 2030-te smanji emisiju ugljen-dioksida za 30% a da se do 2050-te, uz napredak tehnologije i potpuno zaustavi. Osim svih gore navedenih mera, fabrika je i u sistemu energetskog menadžmenta i takođe se obavezala da poboljša svoju energetsku efikasnost 1% godišnje.

Nenad Kokalj i tim za proces i ekologiju